loader image

UFUR

Kucanje - UFURmedia

Kucanje s kante!

Kucanje – ko ne može sa zemlje može s kante🏀

Kucanje s kante je priča o tome kako smo se ’90-ih igrali na terenu za basket. Gledali smo sanjalački uvis ka košu. Igrali smo se letenja, u doba kad su ljudi nestajali pod zemljom. Verali smo se na košu da na zemlji provedemo manje vremena.

Klimavi obruč, ofucana basketara, ispucali asfalt i mi. Sa fuš dresovima, u plitkim patikama, iscepanim trešama, punili smo koševe.

Ali u beogradskom getu dati koš nikad nije bilo dovoljno dobro, morao si da zakucaš!

Zakucavanje je velika matura na ulici. Mogao si da je poloziš “kucanjem” ili kriminalom. Ko nije mogao da leti, zaletao se u zemaljske probleme. U kraju se pamte 2 vrste letača: oni sto su zakucavali i oni što su se zakucali.

Kucanje Danilovića#5

Ludilo sa zakucavanjima kreće posle finala Evropskog prvenstva ’95. Peđa Danilović#5 zakucao je u kontri preko mamuta Sabonisa. Jugoslavija je osvojila zlato.

Danilovićevo kucanje neprevaziđen je potez evropske košarke. Videćemo da li će ga neko zaseniti. Stvari bi morale da se podese ovako: da opet bude rata, da te 4 godine svet zaključa i diktator unakazi… e onda neki mudonja da zakuca preko najvećeg lika u krcatoj atinskoj hali koja zviždi crncima iz Srbije.

Naskakali smo na metalnu trambolinu odrastanja u BG

Taj potez bio je više od košarke za klince iz predgrađa koji su gledali horor oko sebe. Danilović je podigao lestvicu.

Ali kako zakucati kad si šorti iz kraja? Ko nema u visini ima u glavi. Gradski mangup je uvek street smart. Razmontirali smo javno dobro – metalni kontejneri ostaće bez poklopaca.

Teški plehani polucilindri poslužiće nam kao rampa sa koje ćemo odskakati. Metalna trambolina odrastanja zvečala je od naskoka! Postavljali smo je ispod koša. Metar smo skratili do neba. NBA uživo je počeo!👟

Dinastija letača

Prvo smo kao klinci gledali sa strane stariju ekipu kako ‘ladno kuca s “crtica”. Najskočniji su uspevali da zakucaju i sa slobodnjaka!? Beograd je video takmičenje u zakucavanju. Sa dve ruke, “kapuljaču”, tomahavk, od tablu… ređale su se sve same piruete.

Proći će rat ’99. i 5. oktobar, pa ćemo konačno i mi montirati kantu ispod koša kao što su momci pre nas. Preskakali smo rekorde dojučerašnjih idola.

Više se ni ne zna ko je stvarmo zakucao – ko nije. Mit je prerastao sve mansarde naših blokova i sanjive poglede u vis. Letači su postali svi koji su tapkali po sivom beogradskom terenu.

UFURMEDIA

Teren za basket bio je izlaz. Tu smo se odlepljivali od sopstvene zemlje koja nas je ostavljala gladne. Zbog tog basketa se sećamo sa nostalgijom vremena koje izaziva gorčinu.

Rimtutituki je tih godina pevao “ako ne mogu da letim, neću da puzim”. Ovi belci su znali da skaču. Na sekund smo poletali. Makar i sa kante – te sekunde si leteo kao Majkl Džordan. Te sekunde si bio svetski igrač, a ne siromah iz predgrađa.

Autor

Dopisnik iz Perua. Daleki potomak španskog osvajača koji se prejeo lišća koke na putu kroz džunglu i ženke jaguara uhvaćene u zamku. Čist produkt divljeg tripa. UFUR-trafikant! Prah je i u prah će otići.