Latinska Amerika u Beogradu – Reksiko Siti i Rio de Panj

Latinska Amerika i Beograd najbliži su u predgrađima – Resniku i Ripnju

Beograd i Latinska Amerika dele po dva bisera. Beograd – ima Reksiko Siti i Rio de Panj; Latinska Amerika – Meksiko Siti i Rio de Žaneiro. Prvi ima Reksikance, druga Meksikance. Rio de Žaneiro zna za Kopakabanu, Ripanj za klopu-i-kafanu.

Put put – put za jug

Zima je! – pravi je momenat za ekskurzuju s UFUR-trafikantom na jug. Peruvijan Paste te vodi na halucinantni foto-safari po periferiji Beograda. Utopli se, nazuj espadrile, obuci bermude, skini majicu i nakit sa ruke jer u favelama bande klinaca na motorima saleću i odsecaju niže od lakta. Nisi ti turista u svom gradu. Visokoplafonski Beograđani da se spuste na zemlju.Vamonos!

Reksiko siti – grad koji živi 24/7

Reksiko Siti nalazi se u podnožju ugašenog Avalskog vulkana.

Prvi Reksikanci doselili su se početkom 20. veka. Sa razvojem auto industrije u obližnjoj Rakovici počinje nagla ekspanzija grada. Duž obilaznog puta podižu se blokovi modernih višespratnica. Hiljade se doseljavaju u grad koji cveta! Prve vile podižu bogati industrijalci na obalama vulkanskog jezera Pariguz.

Jezero je danas omiljeno mesto za piknik uglednih Reksikanaca koji igraju badminton i polo. Na obroncima Reksiko Sitija planirana je izgradnja 40 hektara golf terena za predah i druženje članova biznis kluba.

Latino ples

U starom centru grada, pored ostataka piramida, nalazi se čuveni boemski kvart. Noću zvuci bolera, baćate i tanga odjekuju iz prepunih taverni i restorana. Reksikanci su narod blage naravi, gostoljubiv – sklon igri i plesu.

Transrbijskom železnicom stiže se u Resksiko Siti za dva sata iz centra Beograda. Pruga vodi na sam jug kontinenta do Čile de Bara i odmetnutog plemena Montenegrina.

Severnom granicom Reksiko se oslanja na Minas Žerak (Zlatnu Rakovicu) i Mon Miljak (beogradski Monmart – Miljakovac). Rio de Panjo, Reksiko Siti i Siudad de Sopot čine najgušće naseljeni konglomerat na kontinetu.

Rio de Panj – grad sambe

Rio de Panj je grad karnevala i fudbala.  Smešten na obali Topčiderske reke, mamac je za turiste. Leti se održava karneval “Igranja de Panja”. Igračke trupe izvode svoje tačke u najmaštovitijoj pokretnoj scenografiji. Dok razigrana kolona plesača prolazi kroz centar grada, stanari sa okolnih zgrada posipaju učesnike laticama. Šarenilo kostima, znoj i euforija stapaju se u uzavreloj karnevalskoj noći.

Ivana Žigon, ovogodišnja kraljica karnevala prodefilovala je obučena kao srednjovekovna časna sestra u misiji pokrštavanja Indijanaca – a tako je i zvučala! Prilikom krunisanja, prašumski detlić sleteo joj je na glavu. Pomislišvi da joj je kika božićna pletenica nekoliko puta ju je kljucnuo po lobanji, a ova jauknula. U publici niko nije primetio incident – jer je zvučao kao njen uobičajen pobednički govor.

Nad gradom štrči spomenik borcima narodnosolobodilačkog kosmajskog odreda poput biste Hrista iznad grada blizanca na obali Atlantika.

Zaštita geografskog porekla tangi

Grad okružuju guste prašume Donjeg, Srednjeg i Gornjeg Prnjavora iz kojih noću dopire kreštanje papagaja. Od 2022. brazilski i srpski grad su gradovi pobratimi. Bratimljenje je izvedeno na tradicionalni način indijanaca Botokudo iz istočne Amazonije i podavalskog plemena Zuce zasecanjem dlana i rukovanjem.

Čuveni Karlos Žobim posvetio je pesmu devojci koju je upoznao na plaži Ipanema. Ipak nema takvu plažu Rio de Panj – ima još lepšu! Za vreme oseke, Topčiderska reka povlači svoju haljinicu od pene u dubinu. Korali od skamenjeih limenki, šasija, i guma nanesenih u drevnim brodolomima ocrtavaju najlepšu obalu Evrope. Na kilometarskoj plaži, istetovirani dečaci izlaze sa loptama i pimpuju do mraka. Stanovnici Rio Panja igraju odbojku isključivo nogama. Devojke na prostrtim peškirima gledaju fudbalere i sunčaju se dokle mrak ne padne. Do jutra se pleše uz elektro ritmove pod trskom tropskih barova uz 50 vrsti pića.

Narod Rio de Panja voli da kaže da su prve tange viđene jednog leta baš na plažama Topčiderke. Udruženje građana Rio Tanga razmatra podnošenje prijave za zaštitu geografskog porekla tangi. Brazil da se diči, a mi da gledamo? “Šta smo ako zaboravimo šta je naše? Šta da kažemo našim unakama i unucima šta su njihove bake nosile, a deke gledele” – kažu ponositi građani Ria de Panja. Ne damo tange!

Naj(t)južnija Amerika u Evropi

Za Buenos Ajres kažu da je najevropskiji grad u Južnoj Americi. Beograd onda mora biti najjužnija Amerika u Evropi. Parafrazirajmo reči jednog pevača sambe – voleti Beograd bez tuge, isto je što i voleti ženu koja nije ništa drugo do lepa.