Meksikanka u Beogradu

Otrovna Meksikanka ili dah otrovnih isparenja u novogodišnjoj noći?

Meksikanka Marijana Lopez dočekala je 2022. u Beogradu. I to ne treba da čudi! Beograd je odavno na mapi avanturista koji dolaze s one strane bare. Uveliko se vetrogonje iz Čilea, Brazila i Venecuele… povode za mitom iz Evrope. Šuška se na španskom o ponoćnom kultu naše prestonice. Kult Belog grada zapljuskuje preko okeana! Noć budnih sija!

Beograd – najjužnija Amerika u Evropi. Meka za radoznalce, klabere, kultur-nomade, i tumarala bez cilja. Od Putinovog dezertera, mladog Pjotra koji beži u Beograd od vojske, do Marijane Lopez, mistične Meksikanke u potrazi za tajnim sastojkom života, Beograd otvara vrata zalutalim dušama.

Stigla je – spremna za izlazak!

Mariana Lopez sleće u Beograd rano ujutru 31. decembra. Carinska policija proverava vizu. Prebivalište: Kuliakan, federalna država Sinaloa – Meksiko. Fotografija odgovora devojci koja predaje pasoš. Zakovitlana crna kosa, crne oči, pogled njen. Prtljag – proveren; ulaz – dozvoljen!  Bienvenido a Belgrado!

Meksikanka se pojavila u Beogradu kao nova droga. Baš kao ona droga što je se roditelji najviše plaše. Zbog koje nas ovako savetuju pred izlazak u grad: “Traži šankeru da piće otvori ispred tebe!” Marijana Lopez pojavila se niotkuda, baš kao droga koju nam sipaju u piće kada ne gledamo. Manja od praha – više od vajba. Manje stvarna – više opsena. Slučajno ili ne, Meksikanka  je došla iz postojbine najozloglašenijeg narko kartela – Sinaloa.

Meksikanka je kao duh nestala sa svih fotografija.

Fama se proširila

Fama o Meksikanki proširila se kroz Beograd za jedno veče! Društvene mreže su pregorele poslednje noći stare godine. Senjoritu Lopez videlu su svi u Zaokretu, u Blaznavcu, u 20/44,  u Pop kvartu, u KC Gradu, u Strogom centru, u Manijaku… Hrlili su da se fotografišu sa njom. Fotke s crnom neznakom u plesu šerovale su se kao besplatne ture pića.  Muško i žensko okretalo se za njom. Svi su poželili njeno društvo. Pa u čemu je fama? Zanosne devojke igraju noćima, mame objektive, šta je to kod Meksikanke posebno? Problem je bio što je Meksikanka viđena na više različitih mesta istovremeno! Ali kako?

Kao da je bila i tamo i ovde! Onaj frajer što bi pomislio ‘moja je’ – izgubio je u masi. Ona cura što bi je poželela ‘moja si’ – izgubila je u gužvi. Meksikanke nije bilo nigde posebno, ni tamo ni vamo.  Bila je i tu i tamo. Ni za koga naročito, kao što je noć jednako mračna u različitim delovima grada. A možda je to bila samo spletka?  Podvala više Marijana Lopez – devojaka koje liče? Ili je to bio duh žurki koji lebdi nad gradom pretvarajući se u Indijanku? Varljiva šansa koja se noću nudi, a jutrom isparava.

Ujutru, kad su se natreskane gradske glave otreznile, na fotografijama nije bilo nikakve Meksikanke! Ni sen od od one crne senke oko očiju. Ni kolut od zakovitlane crne kose. Lepota neuhvatljiva objektivom – iščezla je iz memorija aparata. Ostala je samo zastrašujuća praznina koja stvara mit o opasnom i lepom što prolaze kroz noć metropole. Mit koji izmiče pikselima i nastanjuje se u sećanjima beogradskih fantoma koji jure kroz noć.

Meksikanka odnosi tajnu sa sobom

Za Meksikankom ostaje misterija. Ko si? Šta hoćeš od nas? O čemu si pričala sama sa sobom ispred kluba? Kako čitaš misli na srpskom ‘ova je luda’? I zašto gledaš tako ljutito i prodorno? Plašiš i privlačiš! Poći u Kuliakan za tobom ili ostati u najjužnijoj Americi Evrope? Kakav karneval ovo priređuješ? Dođi opet Marijana Lopez za Noć budnih u Beograd, ili će UFUR doći za Dan mrtvih u Kuliakan. Ti si luda, ali UFUR je još luđi.