Mračna psihologija policijskog saslušanja

Psihologija objašnjava zašto nevini priznaju krivicu, ali pomaže ti da izbegneš sumnju policajaca koji ispituju zločin

Psihologija nudi policiji mnoge metode manipulacije.

Ako izuzmemo prisilu i ucenu koji su zabranjeni, osnovna poluga ubeđivanja je princip kauzalnosti. Ono što je u centru pažnje doživljava se kao uzrok (focal is causal).

A čim postaneš osumnjičeni, makar i nevin, sva PAŽNJA JE NA TEBI. Malo je prostora za menevar u policijskom apsu – ali ga ima. Postoji nekoliko trikova kako da izbegneš zamke…

Fokalno je uzročno

Ono što se nazali u centru ljudske pažnje naročito dobija na težini.

Ono na šta smo usredsređeni, doživljavamo kao uzrok pojava. Npr. sunčan dan je razlog što smo raspoloženi, a kiša što nismo.

Profesor Robert Ćaldini, guru psihologije ubeđivanja, kaže u svojoj demonskoj knjizi Pred-ubeđivanje (Pre-suasion: A Revolutionary Way to Influence and Persuade ) da baš zato što je nešto istaknuto u odnosu na ostalo, nosi posebnu auru.

Zato uspeh države pripisujemo liderima, a ne državnom aparatu.

Političari su uvek u fokusu.

Osim kad lider uprska – tad je kriv državni aparat.

Problem je kad ono što vidimo kao uzrok događaja, često nema veze uopšte ili nema odlučujuće veze s događajem.

Ko je nevin pred policijom?

Sam žig osumnjičenosti jednog lica stvara predubeđenje da je to lice krivo. Drugim rečima – već je kasno. Takva negativna okolnost deluje na ljude u policiji sama po sebi.

Javno mnenje još je podložnije predrasudi uzročnosti. Koga tabloidi provuku kloz blato, nikad se neće oprati u očima javnosti – makar ga sud oslobodio. Zrno sumnje džiklja ko korov. Neiskorenjivo je.

Varljivo sećanje, lukavi nagovori policije i strah bude osećaj krivice

Pravi je problem kada policija zna da si nevin, a navodi te na priznanje. Češći je problem da se policiji ne radi – pa bi da odradi posao po kratkom postupku. A šta je slađe od jednog iskrenog priznanja?

Evo jedne orvelovske vizije istrage u koju si pozvan da daš iskaz kao građanin. “Nisam ja nikakav bandit“, misliš, “daću obaveštenje o onome što znam, pa odoh kući.”

Dizajnirana bezizlaznost

Zamisli da sediš u sobi za isleđivanje. Prostorija je polumračna. Ako ima prozora – spuštene su zavese. Ako ih nema, osećaš okovratnik od majice kako steže. Reflektorka na plafonu osvetljava samo tvoje mesto za stolom.

Na ispražnjenom stolu je pepeljara, poluprazna pakla i pljuga inspektora koja dogoreva. Sučelice tebi uključena KAMERA SNIMA svaki tvoj pokret. Crvena lampica na kameri treperi kako dim krivuda.

Da li je dobar advokat uvek dobro rešenje?

Dišeš plitko usled grča. Cigare sagorevaju ono malo kiseonika. Vazduh je sve teži. Okovratnik sve uži. Mozak ti ne dobija hranu. Uplašen postaješ sve tuplji. Inspektori s tobom igraju šah, a ti ne znaš ni kako se figure kreću. Spuštaš se na nivo životinje. Slab si kao mače. Policajci s druge strane stola beče se kao priviđenja u dimu. U magnovenju počinješ da uobražavaš slike zločina. Varljivo sećanje, lukavi nagovori i strah bude ti osećaj krivice. Psiho-igranka može da počne.

Imam pravo na advokata

Šta ti prvo pada na pamet? Da tražiš advokata? Pa da, ako nađeš dobrog –  dobra je to odluka. Dobar će imati bar šanse da te izvuče pošto si upravo probudio dodatnu sumnju time što si tražio advokata.

Zašto bi nevin tražio advokata? “Ne haje para za slobodu.” Nešto krije – pomišljaju policajci.

S druge strane ako ne tražiš advokata, znači da ne lažeš. Dobra je to odluka ako znaš šta ćeš da kažeš. Samo da znaš da jedna reč može da napravi razliku između 3 godine robije i odlaska na more. Više voliš more je l da? “Da ipak zovem advokata?” Život je improvizacija, UFUR ne sumnja u tebe da češ doneti pravu odluku.

Ako si u centru pažnje, ljudi će te doživeti kao uzrok zločina

Policajci vrte u krug jedna te ista pitanja. Ti počinješ da rekonstruišeš događaj iz njihovih tvrdnji. Vizuelizuješ njihove ideje. Ono što ti je bilo jasno kao dan sad ti se muti (cloud psychology).  Kako da odgovoriš kad je u pitanju sadržan odgovor? Pomišljaš da si ti upravo dao povod za takav zaključak.

Sati prolaze. Umoran si. Pitanja se ponavljaju. Slike zločina ti se ukazuju onakvim kakvim policajci žele da ih vidiš. Polako se prisećaš tragova krvi i pucnja i žrtve. Ali nisi siguran za lik ubice. NE PRIZNAJEŠ! Dobro je?

Kako kadar pravi zločinca…

Srećom pa je sve snimljeno! Nisi priznao jer nemaš šta ni da priznaš. Na kameri se sve lepo vidi zar ne? Konačno će tužilac, sudija i sudije-porotnici moći da vide istinu.

A šta oni vide?

Vide tebe u središtu kadra. Pitanja o zločinu nižu se dok gledaju samo tebe.

Samo ti u centru pažnje i slike zločina koje se ređaju. Samo ti u centru slike jednog zločina koji poprima tvoj lik. Ti postaješ uzrok priče o zločinu iz kog se neubedljivo izvlačiš. Postaješ odraz zločina iz kog ne uspevaš da se izvučeš pred organima reda.

Ljudi nemaju dileme. Ti si uzrok zločina! Kriv si!

Ugao gledanja na stvari šalje poruku. Pazi šta želiš da postigneš.

Grupa američkih eksperata za pravosuđe otrkila je do 2004. godine, 125 osuda donetih na osnovu priznanja okrivljenih koji su bili predmet psihičke manipulacije.

Da ti se ovo ne desi. Okreni se oko sebe i proveri gde stoji kamera.  Ne okreći joj lice ako nisi prinuđen na to. Pomeri stolicu malo u stranu. Izmesti sebe iz centra kadra. Okreni bar profil. Samo nemoj da budeš u centru pažnje. Sedi tako da kamera snima tebe i policajce, podeli pažnju posmatračima. Istina nije ono što ti pričaš, nego kako je ljudi vide. Ako su ljudi fokusirani na tebe u negativnom kontekstu – nagrabusićeš.

Psihologija je neumoljiva – uzrok zlatnog doba

Kad bi kamera snimala policajca koji ispituje, a ne tebe, uloge bi vam se zamenile. Ljudi bi videli grubog službenika prezrene policije. Sam ugao gledanja na stvari šalje poruku. Na isti kontekst, različite perspektive šalju različite poruke. Ti bi u očima javnosti bio građanin heroj – on loš policajac. On bi bio kriv što krši tvoje slobode. Tako deluje uzročnost onoga što je u žarištu pažnje.

Zapamti: manipulisanje pažnjom stvara junake i krivce. Istina je nešto drugo.

Da li si primetio kako je kadriran Predsednik Republike Srbije kada javno nastupa?